Амонијум формира гас амонијака, који је нуспродукт разградње аминокиселина – резултат труљења протеинских производа. Токсичан је и опасан када се акумулира у телу, па је логично претпоставити да су жива бића током еволуције развила механизам за препознавање ове супстанце. Ово је попримило облик препознавања специфичног укуса – ако се манифестује у храни, онда га треба избегавати.
Даља истраживања су показала да осетљивост на амонијум хлорид постоји код многих врста живих бића. Али за сваког је другачије, што одражава карактеристике њиховог животног окружења и исхране. Пример истог сладића показује да у малим дозама ова супстанца није опасна за људе и може постати нова врста укуса која ће се посебно користити у кувању.
